Плутон плута по периферији свода изнада кога, каза неко, да је вода.
Платон је давно престао да дише, а и Плотинов мозак више, бар тако пише, не одашиље електричне импулсе.
Да, биохемијски процеси и електромагнетни спектар објашњавају наизглед необјашњиво.
Блед и црвен у лице, док гладан прождирем охладнелу пицу, у исти мах испустих дах, ја-прах,не бих ли га опет удахнуо.
Кажу да у њему има хемијских елемената тако нереактивних да је могуће да их и Платон и Плотин удисаше, свако у своје време.
Поче да грми-почасни плотун некој умрлој звезди.
Ето ме на станици троле, под крошњама платана који као да се моле, цркох чекајући, ни десетак минута, ал нестрпљивост тражи своје.
Коначно стиже. Улазим у њу као у свој дом.
И док она језди, помишљам како негде-неко би помислио горе-док ја шаљем пољубац тој једној давно преминулој звезди,
Плутон плута између две тачке, а над њиме море.
Pesma koja se izdvaja iz većine! Interesantni uglovi i slike
Predivan filozofski pogled na svakodnevne besmislice života! Zvučnost je neverovatna, pesma bi bila savršena za neko slam ili spoken word veče