Gvožđe se kuje dok je vruće;
te okice, krupne, deluju naivno;
interesantno je da sad u svanuće,
treba da donesem odluku ispravno ?
Trudim se i ne da te izbrišem,
iz misli mojih ustalasanih,
počeh u snu da uzdišem,
noćima budnih neprospavanih.
Vuče me tvoj osmeh, mami me
da se u tim očima izgubim,
da za noge vitke zgrabim te,
nasmejane usne da poljubim.
Putem što krenuh večno Sunce sija,
al’ ponekad malo i tužno je:
kad zastanem da odmorim,
baš zagljaj mi prija,
one koju nemam, ne mogu ni da oslovim.
Kad odjednom ti, kroz šumu kose zatrepta,
i zasija mi pravo u uskovitlane misli!
Srce moje pogubi se uzdrhta,
um se naoštri , udisaji stisli !
Ne htedoh da pokažem koliko bejah smeten,
željan , voljan , pogubljen, u jasnoći misli spleten .
udaljih se i gledah kako lude snove,
vetar u mrak gura, zora briše odgovore.
I pitam , hoćeš li u uzburkano more
zajedno samnom skočiti i plivati do zore ?
