Принц поезије

Писмо разочараној жени

Незапамћена горчина долази у таласима,
удара на преосталу животну снагу,
што још увек пркоси, а никако не ишчезава.

Не мисли о ономе што видиш
о туробности овог времена,
сломиће те нејасно чуђење,
потпуни мир је тешко постићи,
док стварност неприметно убија.

Сујета око тебе изигравање је Бога,
радост ситног и безвредног задовољства.

Не знају сујетни да тишина спокоја постоји у свима нама,
најближа истини.

Живот је потпуно бесмислен
ако не поштујеш дубину сопствене душе.
Пометен је ако се повинујеш
слабостима и страховима.

Постоје у свима, на граници су јаука.

Нема тога што снага душе не може да потисне,
чак и неумољиву судбину.

Слобода никада није била у моди,
увек је невидљиво вијугала између нас,
здрави смех је права уметност,
заробљена у грчу тренутка.

Ослободи крила душе,
нежне тајне одвоји од горчине.

Крила се сва не могу посећи.

Не прихватај судбину,
усади јој свест.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: