Принц поезије

Pismo kćeri

Možda je bilo nesmotreno s moje strane što sam te rodila
Nepravedno što ovaj svet nisam učinila boljim
pre nego što si u njega ušla

Trebalo je rušiti gradove
I zidati ih od temelja
Svrgavati tirane i juriti lopove
U plastu krvnika tražiti pravednike
Nisam umela
Ili nisam htela
Mislila da će drugi znati bolje
Nisam verovala da ćeš
to ipak biti ti

Uz iznošene haljine i polu-pohabane cipele mogu ti podariti i
sve svoje propuštene šanse i nedosanjanje snove
Da ih nosiš na plećima kao crveni beleg od teškog porođaja
Romane o velikim istinama ižvrljane na marginama
Crni kaput koji nikada neće izaći iz mode
sa rupama od moljaca
Vezene stolnjake moje prababe prošaran mrljama od buđi
Upropastila sam ih kao i babino porcelansko posuđe
I majčin srebrni escajg bez kutlače i dve viljuške
Porodični nakit odavno sam prodala a novac potrošila

Pesme će ti pisati drugi
Veštije i umešnije no što to činim ja
I ljubiće te luđe i jače
Lagati brižljivije

Mada znam da ćeš biti pametnija i hrabrija od mene,
ipak pazi da kad s vetrom pod krilima kreneš ka jugu
Ne udariš glavom u prvi stakleni izlog
Sluđena slikom pred sobom
Nije sve kako se čini na prvi pogled
Niti je sloboda na dohvat ruke

Sine moj

Share on facebook
Share on twitter
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on email
Место на ранг листи: