Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Pesnici

Pesnici

Pogrešnu predstavu imate
o pesnicima:
ne, nisu oni levitirajući zmajevi
nežnih krila
na koje se stidljivo spustila
zvezdana prašina!
Povučen, tihijući kao iskušenik,
ili bučan kao grmljavina u sred leta,
pesnik samo pušta da u njemu
proklija,
zapupolji,
i da se rascveta
pobuna.
Dok čitate stihove njegove
o detetu gladnom,
usamljenoj starici u planini,
prosjaku tužnom na ulici,
životinji napuštenoj,
ptici kojoj je nečovek povredio krila,
ljubavi izneverenoj,
njegov cilj nije da vas razneži i rastuži,
on vas na dobra dela
i na pobunu poziva!
Posmatrač pažljivi,
tužilac,
porotnik,
sudija beskompromisni,
u njemu obitava,
on je istine i pravde zastupnik,
svetionik
koji na pravi put ne prestaje da ukazuje
i da ga zracima obasjava!
Ne, pesnik nije nežni zatočenik
i patetik,
ni odmetnik,
ni mučenik,
ni izopštenik,
on samo odbija
da u nedelima bude saučesnik,
da ih ohrabruje i prikriva,
on je svih odbačenih
glasnogovornik
koji kroz stihove svoje
na dela dobra i pobunu
ne prestaje da poziva!
I briga njega što će mu
zbog istine koju izgovara
sa granom i omčom
sroditi se vrat i glava
on zna da reči njegovih plamen
i dalje će da živi
i put pravdi i časti obasjava
Pesnik zna
da ubiti ga ne može
ni grom
ni udarac
ni voda
ni bolest
ni metak
ni ruka tuđa oko njegovog vrata
sve dok rečima vešto barata
i kao strelom pogađa metu
obraćajući se svim zaplašenim,
obespravljenim, ljudima na svetu,
pozivajući na pobunu
i prisećanje na ono dobro
u čoveku.
Pesnik zna i to da prava smrt
za njega bi nastupila
s trenutkom mirenja
predaje
uklapanja
u razne šeme i šablone,
kad pristao bi da bude deo kolone
koje se ništa van sebe ne doima,
uzalud se trude da ga uklone
kroz stihove svoje na
svest,
savest,
dela dobra,i pobunu,
i kad ode,
pesnik neće prestati da poziva!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: