Pesnici
Pogrešnu predstavu imate
o pesnicima:
ne, nisu oni levitirajući zmajevi
nežnih krila
na koje se stidljivo spustila
zvezdana prašina!
Povučen, tihijući kao iskušenik,
ili bučan kao grmljavina u sred leta,
pesnik samo pušta da u njemu
proklija,
zapupolji,
i da se rascveta
pobuna.
Dok čitate stihove njegove
o detetu gladnom,
usamljenoj starici u planini,
prosjaku tužnom na ulici,
životinji napuštenoj,
ptici kojoj je nečovek povredio krila,
ljubavi izneverenoj,
njegov cilj nije da vas razneži i rastuži,
on vas na dobra dela
i na pobunu poziva!
Posmatrač pažljivi,
tužilac,
porotnik,
sudija beskompromisni,
u njemu obitava,
on je istine i pravde zastupnik,
svetionik
koji na pravi put ne prestaje da ukazuje
i da ga zracima obasjava!
Ne, pesnik nije nežni zatočenik
i patetik,
ni odmetnik,
ni mučenik,
ni izopštenik,
on samo odbija
da u nedelima bude saučesnik,
da ih ohrabruje i prikriva,
on je svih odbačenih
glasnogovornik
koji kroz stihove svoje
na dela dobra i pobunu
ne prestaje da poziva!
I briga njega što će mu
zbog istine koju izgovara
sa granom i omčom
sroditi se vrat i glava
on zna da reči njegovih plamen
i dalje će da živi
i put pravdi i časti obasjava
Pesnik zna
da ubiti ga ne može
ni grom
ni udarac
ni voda
ni bolest
ni metak
ni ruka tuđa oko njegovog vrata
sve dok rečima vešto barata
i kao strelom pogađa metu
obraćajući se svim zaplašenim,
obespravljenim, ljudima na svetu,
pozivajući na pobunu
i prisećanje na ono dobro
u čoveku.
Pesnik zna i to da prava smrt
za njega bi nastupila
s trenutkom mirenja
predaje
uklapanja
u razne šeme i šablone,
kad pristao bi da bude deo kolone
koje se ništa van sebe ne doima,
uzalud se trude da ga uklone
kroz stihove svoje na
svest,
savest,
dela dobra,i pobunu,
i kad ode,
pesnik neće prestati da poziva!
