Laku noć…
Ne, još nisam umro,
Ali svakim danom, otkine se
po parče od moje duše
i od svakog parčeta,
jedna ruža nikne.
Ta je ruža trnova
i nepoverljiva.
Ruža, slatkog mirisa
i njene su latice
kao krv crvene,
ali gorak je onaj
ko je ubere!
Svako ko posegne rukom,
maker da je dodirne…
Gorak je, a jedan trn
uvek ubode, bezbolno,
a i to slatko je!
Ne, ja nisam umro,
ali svakim danom, otkine se
po parče od moje duše
i od svakog parčeta,
Jedna ruža nikne.
Nežna je ta ruža, krha.
Ali za onog ko ne razume,
ta je ruža opasna!
Ne, nije otrovna!
Ne, nije otrovna ta ruža!
Ona očara i jako zaboli.
Nije njen trn taj koji boli!
Jedan pogled dovoljan je
i želja se u svakom budi…
Da je dodirne, otkine…
A gorak je, gorčina ta zaboli.
Slatki mirisi, um opijaju.
Krv crvene, te lattice,
vatru crvenu u venama raspiruje!
Ruka sama krene da ubere je!
Ne, ja nisam umro,
ali svakim danom, otkine se
po parče od moje duše
i od svakog parčeta!
Jedna ruža nikne.
Ne, ne plašim se,
da će da me ubije
onaj ko ružu ubere!
Iako ruža, duše moje, deo je…
Za one, ko razume…
Ne, čak ni zabolelo me nije!
Možda čak i drago mi bude!
Oni, ko razume,
na gorčinu, pak imun je!
Ali ipak zaboli…
Dobro jutro.
Zaboli ih dragost ta!
Da deo mene imaju i deo mene miluju,
a za milinu tu, deo mene otkide se!
Ali za sreću uvek razlog postoji,
čak i kad ne traži se…
I neka te ne brinu
i ne uplaše, suze dve…
Što lice mi ljube!
Ne ruže me, već ruže one zalivaju!
Jer sreća je nekad isplakati se…
Uteha, nekad sreća je!
Kad ti se suze na licu pojave,
da bol u srcu umire,
kad tuga na oči se izlije…
Tad sreća u duši ostane…
Ne, ja još nisam umro!
Ali svakim danom, otkine se
po parče od moje duše
i od svakog parčeta,
Jedna ruža nikne!
Tad ta ruža tu je…
Da kaže, da pokaže.
Da ništa u meni vredno,
ne umire tako lako.
Šta i kad boli, boli slatko!
Boli, kada otkida
parče po parče…
Deo po deo… moje duše!
U ruže pretvori se!
Ljubav miriše, miriše…
Miris je taj, koji miluje i dodiruje!
Miris je taj, koji budi i pobudjuje!
Miris je taj, zbog kojeg sve lepo je!
Miris je taj, zbog čega se živi!
Miris je taj, život koji nas čini.
Ne! Ja još nisam umro!
Ali svakim danom, otkine se
po parče od moje duše
i od svakog parčeta…
Jedna ruža nikne…
