Музика се прекида
онда кад заћутиш
и сунце престаје да сија
онда кад се љутиш.
Забораве се планови
и смире се немирни морски валови
онда кад залепе се наши дланови.
Ми смо се волели
и пре него што смо речи изустили.
Сви су се анђели из раја спустили
када су тебе мени допустили.
Никада те моји прсти не би пустили,
осим ако то не затражиш.
Земља задрхти кад ме помазиш.
Звезде добију на сјају,
месечеви конаци у магли трају.
Ваздух осећам само
кад поред мене дишеш.
Тад полете отказани авионски летови
и замиришу давно ишчезли цветови.
У немирном мору
и таласима који прекривају облаке
у даљини мутној
видим,ја осећам твоје кораке.
Знам како скачеш по степеницама
и како падаш из кревета
и колико много носиш терета
а опет ти је све тако лако.
Кад у нечијој близини
осетиш вечно лето,
врео асфалт постане егзотична плажа.
Све остало бива само
снежна пахуљица и шарена лажа
коју ће у зору однети ветар.
Дотакао си ми дубине
у којима живе добре виле
и анђели нежне ноте свирају
довољно тихо да не дирају
мирне наше облаке.
Твоји ме прсти милују
у њима демони каткад обилују
само са тобом моја душа не болује
Свака песма у д-молу је.
Мили,
дуго смо се крили
и волели само испод покривача,
довољно дуго да ниси приметио
како кључеве не остављам
више испод отирача
јер више немам шта да кријем.
Моја душа
твоју на вратима очекује.
Иако хаос се најављује
ја кажем у праву је
чак и онда
кад помислим
празна је,
твоја ме љубав дограђује.
Сваки метар и милиметар ти знам
све бих од себе да дам
да у коферу чувам твоје слабе
а и најмоћније тачке.
И гдегод биле оне
твоје бих очи чувала као лампионе
недокучиво за шампионе
слатко као најслађе бомбоне.
И какогод окренеш
чак и ако окренем ти леђа,
нек иза твојих леђа
не сакривају се неке друге оне.
Ти си све моје комфортне зоне
склопио у целину
црно у белину
слабост у јачину.
Ниједна песма о теби нема крај.
Ти си небу и пре сунца пружио сјај.
Свет је један бескрајни мрак у кругу
и не видим опцију за излазак другу.
Анестезија у бојама лудила,
јутрос сам се опет уморна пробудила.
Ових бих дана освојила свет
да сам те бар минут дуже љубила.
Оштри ножеви дубоко у грудима
Самотњак и кад окружен си људима.
Играмо се топло хладно
љубави прехрањено али гладно.
Наша је љубав била
неким данима окидач
за пуцањ који би нам животе однео
другим данима био је то
само прекидач
којим си светло у стану палио.
Ту где би се свако запалио
кораке си ми одржавао,
тако да ме ниједна варница
није заболела.
Свака спона мене
све делове тебе је заволела .
Опасна је ово игра.
Наша љубав је била и остала чигра
за коју ми никад не знамо
на коју ће страну.
Чак и онда кад све је у квару,
једина си светла тачка
у мрачноме стану.
