Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Пакао

Коначно, пакао!
Не мирим се са тим
али га прихватам
Друг, кога ћу пригрлити
јер другачије не умем
Ветар безмилосни
најављује његов долазак
Отвара врата
Пружам руку у знак поздрава

Коначно, пакао!
Око у оку
Не савијам главу
Тражи своје
Браним своје
Сиви капут обојићу сама
рањеним кистом дана сутрашњег
Корачамо заједно
обалом без повратка

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: