Коначно, пакао!
Не мирим се са тим
али га прихватам
Друг, кога ћу пригрлити
јер другачије не умем
Ветар безмилосни
најављује његов долазак
Отвара врата
Пружам руку у знак поздрава
Коначно, пакао!
Око у оку
Не савијам главу
Тражи своје
Браним своје
Сиви капут обојићу сама
рањеним кистом дана сутрашњег
Корачамо заједно
обалом без повратка
