Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Otisci tvoji

Zašto si vedar
pitaju hmurni?
Puštam vazduh
kroz kožu da prođe, kažem,
izvijam vrat
mirišem urme
iznad vaših glava, nekad
i čuvam tvoje otiske
iako bi sami ostali oni
Zavoleli jesu
mene da sačuvaju.

Zamoliti prste
da se grohotom smeju
i to sam ti ukrao, srećom.

Jedan dan sa
tobom
koji je u juče požurio
biće dovoljan za ovaj
i onaj sledeći život
koji će doći posle

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: