Неосетно и ненадано постао си врло драг
Онај смешак на углу усана
И тек тако на души је остао траг
Мисао само мени знана
Промаче крај мене као сена
Једне вечери на раскршћу сна и јаве
Не слутих ни једног трена
Да ће ови осећаји у срцу да се јаве
Беше то опсена сада ми је јасно
Заблуда ума и рањиве душе
Тек привиђење ал’ сад је касно
Чежња и патња одвећ ме гуше
