Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

опорука

остављам ти речи у аманет
јер ми све друго узеше
и маховина тиња на уснама

у мени се ереб распламсава
сустиже ватру и побеђује сан
наговоривши крв да прокључа

тартар је прогутао моје руке
разгарају чађ и траже хестију
но тамо нема ничег сем пепела

његова је казна
што никад не заборавља
остаци вечно тријумфују
након што мора угасе пожар

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: