Принц поезије

Odlaziš

Odlaziš iz okrutnog sveta
Putem koji samo ti znaš
Glasno koliko i dizanje magle

Tragovi ostaju
U snegu, u cvetu
Na slici, u srcu

Odlaziš bez razloga
Vremena da ih nađeš nije ni bilo
Samo vapaja nepravde

Tragovi ne blede
Ni na kišom opranom kamenu
Ni za stolom, ni u grudima

Odlaziš polako i nečujno
A opet naglo
Parajući oštricama ljubavi
To isto srce puno tragova

Odlaziš bez spokoja
A izraz tvoga lica kao da govori suprotno

Ako pogledaš u naša
Spokoj je možda poslednji
A možda se čak i ne može naći

Odlaziš
I tvoj poslednji korak
Budi me na oblačno jutro

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: