Odlaziš iz okrutnog sveta
Putem koji samo ti znaš
Glasno koliko i dizanje magle
Tragovi ostaju
U snegu, u cvetu
Na slici, u srcu
Odlaziš bez razloga
Vremena da ih nađeš nije ni bilo
Samo vapaja nepravde
Tragovi ne blede
Ni na kišom opranom kamenu
Ni za stolom, ni u grudima
Odlaziš polako i nečujno
A opet naglo
Parajući oštricama ljubavi
To isto srce puno tragova
Odlaziš bez spokoja
A izraz tvoga lica kao da govori suprotno
Ako pogledaš u naša
Spokoj je možda poslednji
A možda se čak i ne može naći
Odlaziš
I tvoj poslednji korak
Budi me na oblačno jutro
