Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Odlazak

Kad zaledi vetar kapljice daha
i prvi sneg dodirne tle,
nemoj tada imati straha,
ni trunku sumnje, vratiću se.

Put me nosi i teško će biti,
idem nekud ali ne znam gde,
da li tu ćeš biti i ti,
nek ne čuje zlo, ne želim „ne“.

Sumnja je nemir a nemir steže,
zima će teška da okuje grad,
biću daleko, gde pogled seže,
ko zna gde i ko zna do kad.

Moja me crnica nahranila nije,
iako mi bejahu vredne ruke,
ostavih te samu dok kiša lije,
teške su daljine i još teže muke.

U pozne sate dok ti ovo pišem,
nadamnom tuđa zastava vijori,
sve manje mogu i boli sve više,
daleko smo ali se za nas borim.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: