Odlazak

Kad zaledi vetar kapljice daha
i prvi sneg dodirne tle,
nemoj tada imati straha,
ni trunku sumnje, vratiću se.

Put me nosi i teško će biti,
idem nekud ali ne znam gde,
da li tu ćeš biti i ti,
nek ne čuje zlo, ne želim „ne“.

Sumnja je nemir a nemir steže,
zima će teška da okuje grad,
biću daleko, gde pogled seže,
ko zna gde i ko zna do kad.

Moja me crnica nahranila nije,
iako mi bejahu vredne ruke,
ostavih te samu dok kiša lije,
teške su daljine i još teže muke.

U pozne sate dok ti ovo pišem,
nadamnom tuđa zastava vijori,
sve manje mogu i boli sve više,
daleko smo ali se za nas borim.