Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Ода српском Орфеју

Племенити поето, српски Орфеју,
заљубљениче сна и заборављених истина,
песниче земаљских блага,
што пишеш моћно и страсно,
о свему што те тишти, што волиш,
о води, земљи, ватри,
која ти је била посебно драга.

Када пишеш меланхолично, пун туге,
„без одбране испред страшне самоће”
и када те тајна смрти обузме,
песме ти не дају да се угасиш,
буде те, оживе те, оне те хоће.

О, дивни песниче, не брини,
ватра твојих стихова угасити се не да,
шака пепела није само бешћутан прах,
искра се још жари, смрти неће да се преда.

Та ватра кроз твоје стихове зове,
не трне, не гаси се, још више пламти,
као вечни пламен кроз време проноси се,
распеваног Орфеја заувек памти.

Гордана Русинков Марковић

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: