Од праха до праха
То прекратко време,
Течно попут реке,
Трошимо на неке
Небулозне теме
Које живот пише.
До последњег даха
Пловимо како знамо,
Починимо ту и тамо
И по неки грех,
Често нам фали смех
Да се лакше дише.
Буде мало страха,
Грам среће, грам туге,
Сваког дана пар корака
Човеку је ближа рака
Дуж једносмерне пруге
И нема нас више.
