OBITAVANJE

preko dana me obično bole
sve mrtve ptice ispod čela
i kičma preslaba da mi sačuva
glavu na ramenima ispred vetrova
moja uporna senka ispovređivana
sitnim i nemarnim koracima
što me grubo podseća na pasivnost sunca
i na neprobojnu gustinu mog tela
mrak volim kad je sve senka tela
nesrazmerno većih od svega
i ne postoji crno i belo
samo prava i pogrešna mesta i vremena
u mraku me obično bole
sve žive ribe u grudima
senka svemira razvučena po zemlji
i pregaženi tragovi mojih predaka
i besne sve nerođene reči
nemušti jezik koji držim za zubima
i zubi – kosti koje besmisleno
ko zna zašto i koliko dugo
odolevaju zubima vremena
to je zajedničko rečima i kostima
i ne znam čija je krajnja pobeda
ja moram ovde da ostavim oba
ko zna zašto i za koga