Не прилази му,
запалиће те,
бљувач ватре.
Већ је и свој језик прегорео како не би остављао ватрени печат на другима.
Њега прати паперјасти пламен
и некада када пожели да букне он пусти једну врелу сузу
јер кључа у њему
и када би му понестало уља којим подмазује своју увијену бакљу
морао би да сагорева мостове,
да потпаљује брвнаре и пластенике,
да активира угашене вулкане,
а онда би га и киша дотукла,
а он мокар дувао у пламен који не жели да се распали.
Помозите му да не дува у празно;
не дозволите да бакља остане у ничијој руци;
замолите ветар да му посуди варницу.
Залуд ти труд бљувачу ватре
данас облаци пљуште пепелом.
Принц поезије
