Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

О песми

О песми

Гле: пут од пепела, на њему шафран.
О свету мислим – мислим о песми.
Биће нам чисто ко голи катран:
прости нам били ти смртни греси!

Прошлошћу умивам – прошлошћу будим
два сјајна ока, две мрачне дупље:
Од суда сам отет – сам себи судим
У својој сам кожи одевен скупље.

Будућности речита, ти имаш право,
говором светих видаћеш ране
Мени и роду мојега рода
И свима у смрти што стоје са стране.

Отворићеш свести прозорска окна
да уђе свежина учмалих предела.
Песма ће крепити жедне и гладне:
сила је љубави страдања вредела.

Гле: језик смрти оштро ми прети
пролазном судбином земље и кише.
Кости ми посуте олујом бића:
бићем што робује – слободу дишем.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: