Спустићу поглед,
Али ми реци,
О чему сањају птице?
Недохват су грудима дотакле,
Умиле облаком лице.
Под ноктима земља и лед,
Очи су у сивом гету.
Чиме да разбијем планине?
Па заспим у твоме свету.
Шта видиш тамо високо?
И зашто крилима дишеш?
Кад ипак почиваш доле,
На гранама које њишеш?
Већ дуго свлачим небо,
И вучем огртач плави,
Шапни ми своје снове,
Да их украдем на јави.
У сенци видим ти крила,
На мојим леђима ничу,
Узалуд понизно ћутим,
Из мене ветрови вичу.
Спустићу поглед,
Али ми реци,
О чему сањају птице?
Недохват су грудима дотакле,
Умиле облаком лице.
