Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Нови храм

Тежим ли привиду злокобне сенке,
Пашћу у обавезу света
Да блажен будем немилих сета,
Кад жедне женке
На кална окна, снежно
Легну потајно, нежно

И замиришу врела тела
При призору мом, сатканом
Од блуда и чари, а смела
Биће само тица да чува мој дом
Што вазда се сатире под небом

Дижем нови храм,
Добродошли сте сви
Који сте отишли
У топлу ноћ за Богом,
У бескрај сна
Не говорећи збогом

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: