Тежим ли привиду злокобне сенке,
Пашћу у обавезу света
Да блажен будем немилих сета,
Кад жедне женке
На кална окна, снежно
Легну потајно, нежно
И замиришу врела тела
При призору мом, сатканом
Од блуда и чари, а смела
Биће само тица да чува мој дом
Што вазда се сатире под небом
Дижем нови храм,
Добродошли сте сви
Који сте отишли
У топлу ноћ за Богом,
У бескрај сна
Не говорећи збогом
