Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

ЊЕГОШЕВА БОЛ

Сломљено перо,
из путира уморно тражи,
сунце што се огледа од врлети.
Камене међе,
пјесник је животом зидао,
и себи гроб је зидао.
Вјечну кућу од горског вијенца.
Градио, они рушили.
Он стајао и гледао,
Он писао.
Љубав носио.
Рана жива је крварила.
Кроз ноћ, под мјесечином.
Владика Ловћен зидао.
Кућу вјечну.
Слово по слово,
себи у темеље нове поставља.
Да се обурдат не могу.
Као љубав вјечну,
да рана зарасте.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: