(Nije) pesma o tebi

1. Zbog tebe sa sobom vodim bitke,
pesme sam pisala o njima,
al’ o tebi ću pisati KNJIGE

Ipak, ova pesma nije o tebi,
ne veruj u njene reči.
Jer ovo je pesma o očima kestena

Ovo je pesma o kosi od čokolade
O mirisu leta i ukusu višanja,
a ja višnje nikad nisam probala.

Da ih probam, neću ni probati
Ne znam da li će ti se ova pesma svideti,
dok je čitaš ja ću se stideti
Ti me možda nećeš ni pamtiti,
ti nikada nećeš ni shvatiti
da ja ću ti se uvek nadati.

2. Kada te više ne bih videla
mnoge bi pesme ostale nedovršene,
mnoge bi knjige ostale polovične,
mnoga bi muzika ostala neodsvirana.

Šta da radim, šta da kažem,
u kome drugom stih da nađem
kada me toliko inspirišeš TI?
Kada me toliko tvoje reči ispunjuju,
najprostiji pogledi tvoji me uzbuđuju

Kada bi sutra daleko otišao
mnoge bi priče ostale neispričane,
mnogi bi snovi ostali neostvareni.
Svi bi stihovi ostali neposvećeni.

Ovako barem imam kome da se nadam
Koga da gledam, sanjam, čekam
Ovako barem imam inspiraciju,
da bolja budem motivaciju.
Imam o kome da pričam, mislim,
dok mi se u glavi nove pesme množe.

3. Ja ludim i u glavi mi se vrti,
noge same plešu i usne se smeju.

Nešto čudno u meni se dešava,
nepotrebne tuge se rešavam,

zaboravila sam sve što me nazad vuče,
ja nisam ista osoba k’o juče.

U meni je hiljadu novih svetova,
punih boja i prelepih cvetova.