iskidala sam sve rime.
nemam više čime da se igram.
ljubomorno gledam u
pramenove vatre
teram misli nakostrešene
da shvate da te
neću naći za života.
nije to tolika strahota,
više je grehota
pred besmrtnim snovima.
ogoljene reči,
nage i stidne sile,
sluškinje su sunca
koje puštam da puca po
mom mraku iznutra.
krv mi jurca do lica
jer svesna sam ptica
koje će nas odneti.
bez da ćeš ikad razumeti
koliko sam nas morala.
