Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Neopalimi vod

Uzalud sluti plač zamaha vetra
koji hridi iznad oklopa mojih krila,
niz koja treperi zlatna prašina,
u čijem se međusrđu rađa vatra.
Jer kada bi žar pao na tlo,
isto bi grožđe počelo da zri,
isto bi vino krvavim tragom
proteklo kroz usta u zorin svit.
Spomeni dani sada su prkos,
svetu i svetlu besmrtni poj.
Rodi ih isto jutro,
gleda ih neopalimi vod.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: