Неам речи реч без исповести срца,
и трага у времену, да тихо не грца.
Заблудела мисао, коју радост дражи,
једино бол зацели, док Њу или Њега тражи.
Кретање ка срећи, живу вечност носи,
младост заплетену у и њеној топлој, црној коси.
Ето како Песник песмама без рима
молитвени свемир поезије штима.