НЕЈАК ОД СИЛИНЕ

Да можеш,
Да ли би савио пупољак,
Ближе срцу?
Изњедрио уздах,
Отео се дану.
Пригрлио ноћ и њену таму,
Што ти валовима носи,
Прамен своје косе.
Прстима зауздао немир,
Што нејаким се јавља.
Јачи од свих сила,
Спрега и полуга,
Којима и сам управља.
Заронио у модро,
Да те никад не нађу.
Замео трагове,
Оставио печате,
Само себи знане.
Ватром се играш,
Градиш куле од неспокоја.
Пепелом се посипаш,
Да можеш сваки пут,
Опет изнова,
Да се рађаш.