Принц поезије

Нечујно звоно

У мислима мојим одзвања глас,
куд крете на пут да потражиш спас,
Даљина нас зове док мисли лете,
Умири буру у себи и постани поново дете.

Са осмехом дочекај следећи дан,
тако буран, срећан и насмејан.
Испрати године што нас уморе,
дочекајмо достјанствено нове зоре.

Сва питања о теби несташе у трену,
Нечујно звоно стопе утопи у Сену,
Глас што звони посташе још тиши,
Само црним мастилом ти песму напиши.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: