Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Не знаш ти…

Знаш ли како је кад ти мисли месец јуре?
За њим теже, њему беже…
А лепе су, миле су ти, ал` их зову светла ноћна…
Знаш ли како је кад ти душа смислом дише,
и на месечини роса замирише,
па из ока кап самотна, тек да па`не, али неће…
Стане, па месецу одсјај даје,
и сачува оно мало наде,
што од сутона до праскозорја,
у сну преостаде…
Знаш ли како је кад ти мисли месечином броде,
кад заплове уз те моћне воде,
а ти не знаш дал` и тебе воде
или само желе да се ослободе
од твог ума, од те нелагоде…
Не знаш ти како је,
кад ти мисли месечином ходе…

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: