Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Ne tako ljubavna pesma za Budimira Trajkovića

ne volim lift u tvojoj zgradi
to je jedan čelični želudac
što panično šeta
duž jedanaest spratova
tog brutalnog betonskog tela
kad se automatska vrata zatvore
osećam se
kao u epicentru gorušice
toliko me tišti
skučen zatvoreni prostor
da više ne lajkujem
ni selfije iz liftova
po društvenim mrežama
i vazda idem stepenicama

volim lift u tvojoj zgradi
taj čelični želudac
može da svari svakog ko u njega uđe
sa svim onim
nemirima
i
nemarima
nesavesnostima
i
neizvesnostima
nedostajanjima
i
nepostajanjima
a najviše
nevoljenjima
i
nevoljama
(pomalo mu i zavidim na tome)
a ako baš ne može
onda ga ispljune
na željenom spratu
i reši se nelagode

zato stiskam dugme za poziv
i nadam se
da će ovog puta
da svari
i mene
i prethodna mi
neusuđivanja
jer ja tebe više ne mogu
i
(ako se ne zaglavim)
ovog puta
zbilja moram
da te ispljunem iz srca

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: