ne volim lift u tvojoj zgradi
to je jedan čelični želudac
što panično šeta
duž jedanaest spratova
tog brutalnog betonskog tela
kad se automatska vrata zatvore
osećam se
kao u epicentru gorušice
toliko me tišti
skučen zatvoreni prostor
da više ne lajkujem
ni selfije iz liftova
po društvenim mrežama
i vazda idem stepenicama
volim lift u tvojoj zgradi
taj čelični želudac
može da svari svakog ko u njega uđe
sa svim onim
nemirima
i
nemarima
nesavesnostima
i
neizvesnostima
nedostajanjima
i
nepostajanjima
a najviše
nevoljenjima
i
nevoljama
(pomalo mu i zavidim na tome)
a ako baš ne može
onda ga ispljune
na željenom spratu
i reši se nelagode
zato stiskam dugme za poziv
i nadam se
da će ovog puta
da svari
i mene
i prethodna mi
neusuđivanja
jer ja tebe više ne mogu
i
(ako se ne zaglavim)
ovog puta
zbilja moram
da te ispljunem iz srca