Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Nauka o akcentima

kratkouzlazni

Zadatak je glasio snimiti razgovor
sa starim ljudima
Onim jezički starim iz sela nekog
Prema svom geografskom poreklu
Pre dolaska u Veliki grad
Ljudi koji stare u velikim gradovima izgleda
nisu dovoljno stari
Ne smatraju sebe starima
Možda bi se i uvredili
Stari ljudi u velikim gradovima koriste skupe kreme
I moderne reči na vrh jezika
uspešno žonglirajući s unucima
Njihov se akcenat otkinuo i otplovio
Davno u nepoznatom pravcu

dugosilazni

Naši su akcenti u selima
Na samrtničkim krevetima
Obrađuju nešto bašte i razgovaraju sa živinom
Koriste fiksne telefone i
Čekaju tvoj naredni dolazak
Neće živeti još dugo
Zato ih studenti snimaju i pišu seminarske radove
Koji će jednog dana osvanuti u muzejima

dugouzlazni

Otišla sam na brdo u lepo srpsko selo
Ulazila u male kućice opasane bezimenim cvećem
Koje ne možeš naručiti u cvećarama
Pored akcenta u malenim srpskim selima
Naučiš da nećeš ostati gladan niti žedan iako
Nikoga ne poznaješ
I da za tvoju dušu možda još ima nade
Prvi i poslednji put razgovarala sam
Sa onom čiji život nije više među nama i ne
Sećam se kako je izgledala
Ali čuvam snimak njene priče
I toplinu slučajnog susreta

A akcenti su mi govorili o teškom životu
Mlade rano udate devojke
O ustajanju pre zore kako bi se umesio hleb
O smrti voljenog deteta
I njenim noćnim odlascima na groblje jer se
Pred zoru mesio hleb a zatim odlazilo na njivu
I ko zna koliko bi to trajalo da nije srela njega
Crnog čoveka sa sjajnom zvezdom na čelu
U koga od straha nije smela da pogleda
A on joj zapretio da se na groblje noću ne dolazi
I da joj sledeći put neće oprostiti
Još je govorila o brojnim ožiljcima
Pa zaćutala rekavši valjda šta joj je na srcu
Bacivši teški bumerang u daljinu

kratkosilazni

Akcenti su ostali u vazduhu
Pa nežno sleteli na papir očekujući nešto
Ne znam
Bila sam student i nežno nije izgledalo važno

postakcenatska dužina

Naleteh na seminarski rad iz akcentologije
Kao kad čitaš istu knjigu sa dvadeset godina iskustva
Prevarenih nadanja pogrešno akcentovanih reči
Dvadeset godina starijim jezikom
Sa brojnom braćom i sestrama
I shvatih da gledam svoju budućnost

Tada bejah budućnost ove zemlje

Sada je i taj snimak pri kraju
Pitam se je li zabeleženo ono što sam govorila
Preostala je postakcenatska dužina ćutanja
Mali rekvijem za neizgovoreno

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: