Принц поезије

Нада из дубина

Из све снаге тргам се.
Немам даха и не молим се.
На дну смо ми – велике звери,
а површина – врашки далеко.
Ниједног сидра, ниједног светла…
Најмоћнији, а беспомоћан
не престајем да замишљам
како израњам на површину.
Борим се из петних жила.
Да ли се бојим?
Ни трунку страха немам.
Да ли се надам?
За трунку више.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: