Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Мучнина

Замагљен је мој поглед
Мреном безбојног света
Празан желудац бесмисла
Упија слуз нервозних мисли
Разводњених и невезаних
Бљујем од ових отровних чекања
Возови долазе и одлазе
А не иду никуда
Клавијатура живота
Диркама својим мелодију разиграва
Од којих пуцају опне
Мојих веровања
Загрцнут невидљивим сузама
Давим осмех
У вреви свакодневнице
И заражен вечитом тугом
И сумњом
Крварим своје снове
Кроз поре усиљених осмеха
И грчим се на јастуку вечности
Отрован надом
Која истиче кроз мој празан поглед
Препун неког другог живота

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: