У постељи се окрећем
Трудим се снове да започнем
На прозору кишни призор
Капи се сливају уз тамни вихор
Заспала сам уз звук кише
Који се чуо све тише и тише
Опседају ме страшне сцене
Будим се
Схватам
Нема никог крај мене
Лице човека из сна
Није била само слика маштом створена
Пружила сам му руку
Он ми рече одлази ти не знаш моју муку
Живот му је прошао за трен
Предао је последњи меч
Убила га је прејака реч
