Раскачим се с овог света
Кренем тамо у дубине
Где и мртво цвеће цвета
И тескоба сама мине
Кренем путем ка унутра
Док све кутке не преврнем
Јасно гледам боље сутра
Плаво небо олтар дрвен
Видим светлост, знам чија је!
Спазим стопе, траг у песку
Пратим сунца проламање
Дух божански у том бљеску
Вратим стиху риму, боју
Вратим себи дуг радости
Заволим и сенку своју
Почнем је од мрака красти
Пробудим се онда јутром
Преклињући молим цвилим
Нек се да баш целом свету
Благодат ту да доживи
