Moj zivot je kao knjiga,
nigde sreca, nigde briga.
Svaka stranica je skoro prazna,
tek poneka rec i velika kazna.
A ta knjiga – ima posebnu draz,
svaka radosna rec u njoj je laz.
Redovi se gube, negde su se stisli,
pomesane reci, secanja,moje misli.
Crna kutija se zagubila,
a odavno se zaljubila.
Naucila da voli, pa je puno boli.
Ta crna kutija je srce moje, sto ocajno trazi oci snene tvoje.
Crna kutija je prestala da luta, umorila se negde na pola puta.
Knjiga se zatvorila, ja sam se umorila. Moje molitve uslisice Bog
brzo nestacu iz zivota tvog.
