Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

,,Мој тамни вилајет“

Моја љубав спава,
Спава песник у мом срцу.
Заједно су.
Њени капци дрхте,
Прст на левој нози лагано се помера,
Да ли да је пробудим?
Узалуд, узалуд покушавам.
Немам снаге, ни храбрости,
Да распршим њену снену косу,
И дозовем њен дух из дубина малог Хада.

Узалуд је будим.
Размиљам и посматрам,
Видим њено срце како ме дозива,
Видим.
Моју љубав како спава.
Полажем главу на њене груди.
Заједно смо.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: