Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Модро залужје

БЛАТО СЕ ПЛАВИ.
НОЋ ЈЕ ОГРНУЛА СВОЈ МОДРИ ЕПИТРАХИЉ,
ИСПОВЕДАЈУЋИ ПОТОМ ДУГО
У МЕСЕЦ ЗАЗУРЕНЕ И ЗАГРЉЕНЕ ГРЕХОМ –
СКИТНИЦЕ И КРАЉЕВЕ

БЛАТО СЕ ПЛАВИ.
ВАШКЕ ПЛЕШУ С ДРАГУЉИМА И ЗЛАТОМ,
ДОК СЕ РУКЕ УБОГЕ ГРЕЈУ СКУПИМ СУКНОМ,
А ПРСТЕЊЕ СТОЛЕТНО ДЕТИЊЕ ДРЕМА
НА ГРУБОЈ КОЖИ УБОГИХ ПЛЕЋА.

БЛАТО СЕ ПЛАВИ.
СУЗЕ ПУНЕ ХИМАЛАЈСКЕ СОЛИ
И ВЛАГА ИЗ ХЛЕБА ГЛАДНИХ ОЧИЈУ,
СТАПАХУ СЕ У ДАЉИНИ ГДЕ СА ОГЊЕМ СВОЈИМ
ГРОМ ТИРЈАНИН, ПОЧЕ ДА СЕ ЖЕСТИ.

БЛАТО СЕ ПЛАВИ.
СТРАХ СЕ КО ЈЕКТИКА ПРИМИЧЕ КРОЗ МУК,
АЛ’ СИРОТИ ГЛАСОВИ ЗАТУЦАЈУ ГА СЛОВОМ.
НА ГЛАВЕ ПОКАЈНЕ У ЗОРУ ЗАЗУРЕНЕ
СВЕТЛИ НИМБУС, ПОЧЕ ДА СЕ ГНЕЗДИ.

И ГЛЕ,
КАО ДА СЕ У ТОМ ЧУШЕ И КОРАЧИЋИ ЂАКА.
ДЕБЕЛИ ПЕКАР ОТВАРАШЕ МАГАЗУ.
НЕКИ СУ СТУДЕНТИ, ХИТАВШИ НА АКАДЕМИЈУ,
РАСПРАВЉАЛИ О СЛОБОДИ.
ВЕДРИНОМ НЕКОМ УСТАО ЈЕ СВЕТ.

А НА ОБОДУ ГРАДА,
КРАЈ НУКЛЕАРНОГ ПОСТРОЈЕЊА,
КИСЕЛО БЛАТО ГРОБЉАНСКО
ОПЕТ СЕ ЗАПЛАВИЛО
НЕБЕСКИМ ЦАРСТВОМ.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: