Модро залужје

БЛАТО СЕ ПЛАВИ.
НОЋ ЈЕ ОГРНУЛА СВОЈ МОДРИ ЕПИТРАХИЉ,
ИСПОВЕДАЈУЋИ ПОТОМ ДУГО
У МЕСЕЦ ЗАЗУРЕНЕ И ЗАГРЉЕНЕ ГРЕХОМ –
СКИТНИЦЕ И КРАЉЕВЕ

БЛАТО СЕ ПЛАВИ.
ВАШКЕ ПЛЕШУ С ДРАГУЉИМА И ЗЛАТОМ,
ДОК СЕ РУКЕ УБОГЕ ГРЕЈУ СКУПИМ СУКНОМ,
А ПРСТЕЊЕ СТОЛЕТНО ДЕТИЊЕ ДРЕМА
НА ГРУБОЈ КОЖИ УБОГИХ ПЛЕЋА.

БЛАТО СЕ ПЛАВИ.
СУЗЕ ПУНЕ ХИМАЛАЈСКЕ СОЛИ
И ВЛАГА ИЗ ХЛЕБА ГЛАДНИХ ОЧИЈУ,
СТАПАХУ СЕ У ДАЉИНИ ГДЕ СА ОГЊЕМ СВОЈИМ
ГРОМ ТИРЈАНИН, ПОЧЕ ДА СЕ ЖЕСТИ.

БЛАТО СЕ ПЛАВИ.
СТРАХ СЕ КО ЈЕКТИКА ПРИМИЧЕ КРОЗ МУК,
АЛ’ СИРОТИ ГЛАСОВИ ЗАТУЦАЈУ ГА СЛОВОМ.
НА ГЛАВЕ ПОКАЈНЕ У ЗОРУ ЗАЗУРЕНЕ
СВЕТЛИ НИМБУС, ПОЧЕ ДА СЕ ГНЕЗДИ.

И ГЛЕ,
КАО ДА СЕ У ТОМ ЧУШЕ И КОРАЧИЋИ ЂАКА.
ДЕБЕЛИ ПЕКАР ОТВАРАШЕ МАГАЗУ.
НЕКИ СУ СТУДЕНТИ, ХИТАВШИ НА АКАДЕМИЈУ,
РАСПРАВЉАЛИ О СЛОБОДИ.
ВЕДРИНОМ НЕКОМ УСТАО ЈЕ СВЕТ.

А НА ОБОДУ ГРАДА,
КРАЈ НУКЛЕАРНОГ ПОСТРОЈЕЊА,
КИСЕЛО БЛАТО ГРОБЉАНСКО
ОПЕТ СЕ ЗАПЛАВИЛО
НЕБЕСКИМ ЦАРСТВОМ.