Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

МИЉКОВИЋ

Свет се дели на оне који су запевали
И оне који су остали робови

О најлепша моја лажи што те јадан дознах
Преврату ижуђени поезије и света
Док ноћи растао заблудом цвета
Јутра једног малог у себи те препознах

Рекоше: Убица је помињао р е ч
Ко је птицу дочитао, о неписмени!
Црне моје очи зар је доба већ
за истине јутра. Шта би ловор мени?

Ти моје вечито Дисово порекло
Обневидео грозницом залуд те пречуо
А болесном давно ми отекло
да је пород нехвалан и труо
и да неима спаса
кад се пева из свег гласа

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: