Свет се дели на оне који су запевали
И оне који су остали робови
О најлепша моја лажи што те јадан дознах
Преврату ижуђени поезије и света
Док ноћи растао заблудом цвета
Јутра једног малог у себи те препознах
Рекоше: Убица је помињао р е ч
Ко је птицу дочитао, о неписмени!
Црне моје очи зар је доба већ
за истине јутра. Шта би ловор мени?
Ти моје вечито Дисово порекло
Обневидео грозницом залуд те пречуо
А болесном давно ми отекло
да је пород нехвалан и труо
и да неима спаса
кад се пева из свег гласа
Jako moćan zapis, bravo. Sretno.