Принц поезије

Месечев триптих 

I Акшам

Проливају океане,
они којима је капацитет чаша.

И вечерас седим,
или лежим,
или стојим,
постојим,
наслоњена на пенџер.
Умивам се белином,
и питам се, ваљда сама са собом,
до које смо главе стигли.
Ми.
Сви.

II Поноћ

Месец се смеши,
онако сетно,
како обично зна.
Загреја кор смирајем,
увије ум предсказајем,
и схватих,
поново,
да је живот то.
Тај трен,
сасвим мали.
Некоме безначајан,
некоме нов,
некоме стран.
Схватих,
изнова,
да свако свој живот кроји.

III Сабах

Месец је уз оне који спознају себе,
који спознају друге,
који спознају Пут.
Некада је то зор –
терет другачијег је тона, терет истог је грам.

Затражих тада од живота нешто више,
Он ми посла речи,
књиге.
Све што пожелех на леђима добих,
да ћутањем на сивило узгајам мир,
себи.

Месец се окрену,
више га не видим.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: