Са црним трепавицама
и црном маглом
у црној соби
са црним тобом
најцрња ја.
Потурам каменчиће
да ме не жуља
памучни кревет
и стаклена зора
што почиње да сја.
Са сланим образима
и дахом плитким
тражим мир и топле руке.
Грлим те ногама
певам ти мили
немој се плашити буке.
Ако нас ујутру пробуде бродови
и другови који пију
ти мораш знати да ја нећу посустати.
Тело нек’ свира
само ће душа
да уплови у мелодију
кад знамо да исто је
певати и умирати.
