Među ljudima

Usta su mi puna krvi
i tišina obuzima
Zima remeti ptice
Tada nadolaze sećanja
Ti ne znaš
Ja sam nekada imala razlog za rat
Sa sobom
Sa drugima
U mojoj su ulici živela deca
I njihovi krici su rađali sreću
Pod krošnjama
Ti ne znaš
Kako slučajno
Neko odabere puteve
Da se smrt desi
Ti ne znaš razdaljinu
Od nepoznatog do potpuno mrtvog
I sklapaš oči pred drugima
Ne imati ništa je prednost
U odnosu na to da ćeš sve da izgubiš
Ti ne znaš
Ja sam nekad imala oči
Mislila da vidim svet
Koji me poznaje
Ti ne znaš
Kada se slični vidici sretnu
Koliko se vidi
Truleži među ljudima