Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Letite

Ne znaju da iz mojih grudi snaga se kida, ne znaju…
Ne znaju da sva snaga u neki ponor beži, i plete neku čudnu nit, ne znaju da to je bezdan ljut!
Pustiću vetar, pustiću reke, ptice i cveće, pustiću da me svojom snagom prenesu uz tiho pojanje do miomirisnog behara, i u beskonačnost vinu!
Letite, letite ptice moje duše!
Letite iz svog tog granja splelog i cveća svelog, letite, grabite mirisnog neba deo, i univerzum vaš nek bude ceo!
Letite, letite do beskraja, pa nazad do duše moje, da se po obroncima njenim skupite, i da je cvrkutom pesme na lepotu života setite.
Nek trajem dok let vaš je jak, nek granje vam bude ljubavni štit, a korenje duhovna nit!
Letite, letite nežne dve ptice, vrhovi duše moje, letite!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: