Letite

Ne znaju da iz mojih grudi snaga se kida, ne znaju…
Ne znaju da sva snaga u neki ponor beži, i plete neku čudnu nit, ne znaju da to je bezdan ljut!
Pustiću vetar, pustiću reke, ptice i cveće, pustiću da me svojom snagom prenesu uz tiho pojanje do miomirisnog behara, i u beskonačnost vinu!
Letite, letite ptice moje duše!
Letite iz svog tog granja splelog i cveća svelog, letite, grabite mirisnog neba deo, i univerzum vaš nek bude ceo!
Letite, letite do beskraja, pa nazad do duše moje, da se po obroncima njenim skupite, i da je cvrkutom pesme na lepotu života setite.
Nek trajem dok let vaš je jak, nek granje vam bude ljubavni štit, a korenje duhovna nit!
Letite, letite nežne dve ptice, vrhovi duše moje, letite!